Студенти Машнског факутлета посетили ново постројење за управљање отпадом „Винча“
Студенти друге године мастер академских студија на студијском модулу Процесна техника и заштита животне средине Машинског факултета у Београду недавно су посетили ново постројење за управљање отпадом „Винча“. Стручна посета је реализована у оквиру предмета „Управљање отпадом и отпадним водама“, а будуће инжењере угостили су представници компанија Бео Чиста Енергија д.о.о. и Suez Vinča Operator d.o.o.
General Motors
проширује напоре глобалног
Zero Waste приступа
Генерал Моторс је најавио проширење програма без одлагања на депоније, при чему сваки производни погон у Канади, Мексику и Јужној Америци је достигао статус нултог отпада (ZERO WASTE) . Генерал Моторс сада има 142 производнa и непроизводнa постројења који раде по принципу и филозофији ZERO WASTE широм света.
“Ми тежимо да будемо компанија са ZERO WASTE производњом са свим производним погонима који постижу статус без одлагања на депоније”, рекла је Дане Паркер, потпредседник одрживих радних места у компанији Генерал Моторс. “Тај нулти начин размишљања воде наши локални тимови и њихови напори да пронађу иновативна и одржива решења која унапређују заједнице у којима живимо и радимо”.
Канадске производне операције преусмеравају 100 посто отпада са депонија, а 79 производних постројења без депоније широм света претварају приближно 4 посто отпада у енергију и поново користе, рециклирају или компостирају остало.
“Ми не видимо ствари какве јесу, или шта би могле бити”, рекао је Јохн Брадбурн, глобални менаџер за смањење отпада у компанији Генерал Моторс, у изјави. “За нас је отпад једноставно нови вид сировине или енергије”.
________________________________________________
Profesor Aleksandar Jovović na Miteco forumu
U EU se uvođenje kružne privrede (circular economy packаgе) privodi kraju, odnosno utvrđuju nоrme, koje treba da svedu na minimum otpad koji ostavljamo prirodi i da ujedno pospeše industrijsku preradu otpada. U našem okruženju sve je više projekata u oblasti zaštite životne sredine. Posebno se sve više eksperata iz različitih zemalja Balkana uključuju u zajedničke projeke koje finansiraju međunarodne finansijske organizacije.
_____________________________________________________________________________________________________
Deponija Vinča: Šta će nastati od rugla Beograda?
Na jedinu beogradsku deponiju u Vinči svakog dana slije se oko 1.500 tona smeća. Na površini od 70 hektara nalazi se nemerljiva količina otpada koja na pojedinim mestima ide u dubinu i od 80 metara. Nedavno je grad konačno najavio rešenje svog najvećeg ekološkog problema.
Priča o deponiji u Vinči, velikom đubrištu Beograda, ovog leta je eskalirala kada je na njoj izbio požar koji je danima predstavljao opasnost po grad. Zvonilo je na uzbunu, a požar je, uz velike napore saniran. Pre nekoliko nedelja konačno je najavljeno rešenje višedecenijskog problema pošto je potpisan ugovor o javno-privatnom partnerstvu grada sa stranim konzorcijumom na čelu sa kompanijom iz Francuske, a njime se predviđa i izgradnja postrojenja za preradu otpada. Prema najavama gradskih čelnika, za godinu dana počeće konkretan rad na izgradnji postrojenja, što je suštinski preduslov da postanemo “deo civilizacije” i da smeće iz svojih domova više ne samo ne bacamo gde stignemo, već da od njega počnemo da pravimo i pare.
U pitanju je velika investicija, vredna oko 300 miliona evra, a ugovor je na 25 godina. “Partneri će potpuno sanirati deponiju Vinča, najcrnju ekološku tačku u Evropi”
IZVOR mondo